Priča o slonu Postoji jedna divna priča o cirkuskom slonu koji je od rođenja bio vezan lancima. Bio je mali i bio je nejak ali je upkos svemu pokušavao da se oslobodi lanaca. Dugo je pokušavao i pokušavao i davao je sve od sebe ali, nije uspevao. Vukao je lanac ne bi li iščupao kolčić zaboden u zemlju. Jednog dana, mali slon se pomirio sa tim da neće moći da savlada snagu čeličnih lanaca i odustao je od pokušaja da se oslobodi. Bio je cirkuski slon koji je posle predstave odvođen i bio vezivan. Bio je mali a lanac je bio jak, debeo i čvrsto pričvršćen. Slon je rastao, jačao, i postao jedna od ajvećih i najsnažnijih životinja. Ali je i dalje bio vezivan za isti lanac koji je držao kolčić zaboden u zemlju. Posle odustajanja u ranim danima, on nikada nije pomislio niti pokušao da kuša svoju snagu i iščupa lanac, jer je to ranije pokušavao i znao je da to neće imati pozitivnog ishoda. Prolaznici su bili zapanjeni slonovom poslušnošću i dresurom. Kako samo toliki slon može da bude vezan za lanac pričvršćen o kolčić?
Slon je živeo sa uverenjem o tome da ne može da se oslobodi i pomirio se sa tim da je njegov život takav.
Kao i slon u priči, ljudi žive svoje priče nesvesni svojih ranih uverenja, ranih (introjektovanih) poruka koje su dobijali od bliskih ljudi i okruženja.. Koliko puta ste sebi rekli: ”Ja to ne mogu, previše sam slab, nisam dovoljno pametan, glup sam,…“ Prečesto čujemo da se nešto mora, da se treba, da tako ne valja već jedino može ovako, da moramo sve sami, da nikako ne smemo ovo ili ono,…. pregršt je iracionalnih uverenja o sebi ili svetu oko nas koji nas sputaju i ograničavaju kako neometano funkcionisanje tako i lični rast i razvoj. Poruke MORA I TREBA SU INTROJEKTI, poruke koje smo primili u detinjstvu, koje su tada bile hranljive i značajne tada za nas, ali, kako smo nastavili da ih koristimo tokom života, generalizovali smo ih na više situacija bez provere da li su i sada one hranljive za nas.
Nisu svi introjekti loši i nefunkcionalni. Ono što jeste važno je da proverimo da li su te poruke zaista nešto u šta mi verujemo ili ih nosimo po navici.
Npr. dobri introjekti su:“ Ne guraj prste u utikač zbog struje. Prelazi ulicu samo kada je upaljeno zeleno svetlo“. I to su poruke koje nosimo od malena i koje nas životno čuvaju.
Drugi primeri mogu biti:“Jedi što više da bi bio zdrav. Moraš sve sam.“ Da li je potrebno da se prejedamo da bismo bili zdravi? Da li zaista sve moramo sami ili možemo zatražiti pomoć ili podršku?
Kako ne preispitujemo naša uverenja o sebi i svetu, mi svako novo iskustvo ponašanje oblikujemo u odnosu na njih. Ono što sada možemo da uradimo je da proverimo da li naša uverenja u ovom trenutku imaju smisla za nas, da li ukoliko kažemo da npr. možemo sve sami, ili ako kažemo da nešto ne umemo jer se bojimo da ćemo ispasti glupi, to zaista sada ima smisla za nas? Da li je to nešto u šta autentično verujemo ili po navici ili nekoj inerciji biva naš reper.
Neka vas priča o slonu motiviše da preispitate vaša uverenja.