Da briga ima smisla, da brigom možemo nešto da promenimo i situaciju ili problematiku rešimo, svi bismo brinuli. Mi smo svesna bića koja posežu, biraju, čine akcije, donose odluke, i bivaju u neizvesnosti kada život donosi situacije na koje ne možemo da utičimo ili ih ne možemo menjati. U tim trenucima, kao i u mnogim drugim, javlja se briga? A šta je to briga?
Briga je misaoni proces u kojem mi predviđamo, najčešće negativno, ishod nekog događaja. Ukoliko čekamo neku vest, mi krećemo u predviđanje, u proces konstrukcije događaja, u nagađanja onoga što bi moglo da se desi. Ono što u ovom momentu najteže pada jeste upravo neizvesnost, konkretno neizvesnost čekanja. Mi možemo da napravimo fantaziju o ishodu događaja i toku koji nije onakav kakvog ga zamisljamo, i na taj način brinemo i sebi pravimo sigurno tle da ukoliko neizvesnost, čekanje rezultira negativnim ishodom mi budemo u pripravnosti i pravovremeno utičemo na ishod. I to jeste konstruktivna briga. To znači da je moja briga mene motivisala da se angažujem razmišljajući na koji način da delujem, gde moguća rešenja da potražim i koje izbore da napravim ukoliko ishod ne bude pozitivan. I kada ja brinem na ovakav način, ja nisam iscrpljen, zaokupljen neizvesnosšću, ne blokiram sebe u odnosu na sve ono što se oko mene dešava.
Sa druge strane, briga može biti disfunkcionalna i totalno nas učiniti paralisanim, uplašenim i nefunkcionalnim.
Teško je ne brinuti se oko svega u šta smo investirani, bilo da su to događaji, nama bliski ljudi, odnosi, pa i materijalne dobiti i situacije. I pojava brige je rezultat te investiranosti. Kada ljudi kažu:”Mnogo brine, sigurno je mnogo voli. Mnogo brine, nisam znala da mu to toliko znači.”, to odmah asocira da količina ljubavi rezultira količinom brige. I vrlo je često ljudi koriste kao ekvivalent ljubavi. Međutim, to baš i nije tako.
Disfunkcionalna briga je ona briga koja nas stavlja u situaciju da ometa naše svakodnevno funcionisanje time što ona jedina biva u fokusu a sve stvari koje nas okružuju bivaju u pozadini bez mogućnosti kretanja, provere i puštanja ili opuštanja. Tada mi gledamo, pričamo i okupirani smo samo onim o čemu brinemo. Pa se može čuti:”Od brige ne mogu da dišem, da jedem, da spavam, ne mogu da učim, da mislim, ne mogu da budem u kontaktu sa poslom, sa emotivnim partnerom, imam problem u seksualnom funkcionisanju, ne mogu da živim.”
Ovde je vrlo važno prepoznati da li nas briga toliko remeti da postajemo anksiozni i panični, koliko nas čini disfunkcionalnim i remeti naš svakodnevni život. U osnovi svih anksioznih poremećaja jeste strepnja, prenabojena briga, participacija negativnih događaja i ishoda.
Zašto se javlja preterana briga?
Jedan od uzoka može biti i taj da smo mi naučili da brinuti znači voleti, brinuti znači dati do znanja da nam je stalo i da nešto za nas vredi, te i da brinuti znači poštovati. Ukoliko je neko sklon preteranoj kontroli, a neizvesnost nekog događaja traje duže, briga može biti njegov pokušaj da se kontrola povrati.
Preterana briga se može javiti ukoliko osoba ostaje sama u svojim misaonim procesima, u svojim nagađanjima, bez provere sa osobama od poverenja i bez deljenja.
Važno je napraviti razliku između zdrave brige, zabrinutosti I one brige koja nas čini nefunkcionalnim.